Osnivanje firme u Srbiji: Potpuni vodič za otvaranje firme

Za sve one koji su se ikada zapitali kako da osnuju firmu u Srbiji, važno je reći da to može biti izuzetno isplativ potez! Ovaj blog može da posluži onim entuzijastima i preduzetnicima koji žele da započnu ili prošire svoje poslovanje u Srbiji. Osnivanje firme u Srbiji donosi mnoge pogodnosti, uključujući povoljne poreske stope, stratešku lokaciju kompanije na Balkanu. Takođe, ulaskom na srpsko tržište dobija pristup pristup rastućem tržištu koje ima zaključene brojne sporazume o slobodnoj trgovini i široko obrazovanu radnu snagu, posebno u oblasti IT-ja. 

Bilo da želite da preselite svoje postojeće poslovanje i radnu snagu u Srbiju ili planirate da započnete novi poslovni poduhvat, ovaj vodič za osnivanje firme u Srbiji može biti upravo ono što vam je potrebno!

Ovaj vodič će Vam, korak po korak, objasniti kako da osnujete preduzeće, odnosno firmu u Srbiji, od početne ideje do uspešne registracije Vaše firme. 

Pravna forme i pravne razlike za osnivanje firme u Srbiji 

Kada osnivate firmu u Srbiji, prvo morate odlučiti o pravnoj formi Vaše kompanije. Najčešće korišćene opcije za poslovanje u Srbiji jesu preduzetnik (PR), društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), kao i ogranak i predstavništvo strane kompanije. Pored navedenog, za osnivanje firme u Srbiji postoje pravne forme privrednih subjekata koje se ređe koriste, kao što je ortačko društvo, komanditno društvo i akcionarsko društvo, ali koje u Srbiji nisu česta pojava. Svaka od ovih pravnih formi ima svoje specifičnosti i prednosti. 

Pravna forma	Karakteristike
Preduzetnik (PR)	Preduzetnik je najjednostavnija forma od svih formi privrednih subjekata, idealna za manja preduzeća. Preduzetnici mogu biti sva zaposlena ili nezaposlena lica. Ono što je glavna karakteristika registracije preduzetnika jeste da ste upravo Vi Vaša firma. Dakle, neće postojati poseban pravni entitet sa odvojenom imovinom od Vaše lične imovine (kao što je to kod DOO), postupak registracije preduzetnika je jednostavniji od DOO. Preduzetnici mogu optrati između plaćanja mesečnog paušalnog iznosa državi i vođenja dvojnog knjigovodstva (slično kao pravna lica).
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)	Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) najpopularnija je forma za poslovanje, koje može biti osnovano od strane jednog ili više osnivača – fizičkih ili pravnih lica (preduzeća). Glavna prednost DOO-a je ograničena odgovornost osnivača/vlasnika društva. To znači da članovi (vlasnici) društva rizikuju samo onim što su uložili u društvo. Samo društvo, a ne vlasnici, odgovara za svoje obaveze. Drugim rečima, ova pravna forma odvaja ličnu imovinu osnivača od imovine društva. DOO je zbog toga najsigurnija i najčešće korišćena poslovna forma u Srbiji.
Ogranak strane firme u Srbiji	Ogranak strane firme omogućava stranim firmama da posluju u Srbiji bez osnivanja nove kompanije. Ogranak stranog pravnog lica je izdvojeni organizacioni deo strane kompanije preko koje strana kompanija posluje na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Ogranci stranih pravnih lica smatraju se rezidentima u bankarskim propisima i kao takvi mogu otvoriti rezidentne bankarske račune, što predstavlja glavni motiv inostranim firmama za registraciju ogranka u Srbiji.
Predstavništvo strane firme u Srbiji	Predstavništvo je nekomercijalna forma prisutnosti na tržištu. Pored ogranka, matična kompanija može osnovati predstavništvo stranog pravnog lica, koje takođe služi kao posebna organizaciona jedinica strane firme. Predstavništvo može obavljati prethodne i pripremne aktivnosti usmerene ka zaključenju poslova i transakcija za matičnu kompaniju. Ni predstavništvo ni ogranak pri tome nemaju status pravnog lica, te shodno tome matična inostrana kompanija u oba slučaja odgovara za obaveze predstavništva i ogranka prema trećim licima.

Budući da su najkorišćenije i najadekvatnije forme za započinjanje poslovanja u Srbiji (kako za domaće, tako i za strane državljane) upravo forma Preduzetnika (PR) i društvo sa ograničenom odgovoršnoću (DOO), fokusiraćemo se na navedene dve forme privrednih subjekata, s obzirom na to da su pogodni za sve – mikro, male, srednje i velike biznise! Sada, krenimo u opisivanje svih koraka za osnivanje firme u Srbiji! 

Koliko vremenena je potrebno za osnivanje firme u Srbiji? 

Za registraciju firme, odnosno osnivanje firme u Srbiji, uključujući pripremu i pribavljanje potrebne dokumentacije za osnivanje, uobičajeno se radi o vremenskom periodu između 5 i 15 dana, zavisno od brzine svih aktera u postupku osnivanja firme! Sve u svemu, kratka i jednostavna, procedura registracija firme pred APR-om posredstvom advokata može biti efikasan, jednostavan i pravno pouzdan način osnivanja firme i započinjanja poslovanja u Srbiji. 

Ovo pre svega zato što advokati imaju ovlašćenje da podnose celokupnu dokumentaciju APR-u, ali i da svojim elektronskim sertifikatom overe sva dokumenta koja bi inače zahtevala notarsku overu u postupku registracije. Budući da je za osnivanje firme u Srbiji i registraciju preduzetnika sada dovoljan advokat, ceo postupak za osnivanje firme u Srbiji je znatno brži. 

Poslovno ime firme firme

Izbor naziva firme je ključan korak u osnivanju firme i preduzetnika. Dok preduzetnik ne mora imati posebno poslovno ime, jer će preduzetnička radnja biti registrovana pod njegovim ličnim imenom, naziv DOO mora biti registrovan. 

Naziv firme treba biti jedinstven i prepoznatljiv i različit od drugih postojećih naziva firmi. Takođe, naziv firme može biti preveden na strane jezike kako bi bio razumljiviji međunarodnim klijentima. 

Poslovno ime firme se dakle sastoji od: 1) Naziva – recimo „Firmly“; 2) Oblika pravne forme poput „DOO“ i 3) Naziva mesta sedišta, poput „Beograd“, te bi puno poslovno ime u navedenom slučaju glasilo: Firmly DOO Beograd. Takođe, firme mogu imati i skraćeno poslovno ime koje se takođe registruje i koje sadrži samo naziv firme i njenu pravnu formu, što bi u našem primeru bilo: Firmly DOO ili Firmly doo. 

Agencija za privredne registre (APR) takođe nudi postupak provere zauzetosti, odnosno sličnosti željenog poslovnog imena sa poslovnim imenom već postojećih firmi (postupak rezervacije naziva firme), što je veoma preporučljivo u postupku registracije firme, budući da nije moguće registrovati isto ili slično poslovno ime firme kao poslovno ime koje je već registrovano. Proveru zauzetosti i rezervaciju poslovnog imena vrši APR na osnovu podnetog zahteva, ali neformalnu pretragu možete obaviti besplatno i na sajtu APR. Nakon što ste registrovali Vaše poslovno ime, možete biti sigurni da ste u narednih 60 dana rezervisali poslovno ime za osnivanje firme u Srbiji. 

Poslovna delatnost i osnivanje firme

Prilikom osnivanja firme u Srbiji, morate izabrati poslovnu delatnost kojom će se vaša firma baviti koja se sastoji od šifre i naziva delatnosti. Iako poslovna delatnost mora biti jasno definisana u osnivačkom aktu firme, ovo ne znači da je to jedina delatnost koju možete obavljati! Naime, prema Zakonu o privrednim društvima, slobodni ste da obavljate bilo koju poslovnu delatnost, pri čemu je obavezno registrovati samo jednu. Ovo predstavlja bitnu razliku između zakonodavstva Republike Srbije i mnogih drugih država, i predstavlja odraz ustavnog načela slobode preduzetništva. 

Ovo suštinski znači da možete registrovati jednu, najčešće pretežnu, delatnost koju želite da javno predstavite svojim klijentima, ali da takođe možete obavljati druge uzgredne ili potpuno sporedne delatnosti, sve dok za neku delatnost nije potrebna neka dozvola ili licenca (kao što je slučaj u bankarskoj delatnosti ili medicini). 

Zbog toga, registraciju delatnosti firme i preduzetnika možete posmatrati kao formalni deo procesa, ali ne i kao bilo kakvu kočnicu obavljanju raznolikog spektra Vaših poslovnih aktivnosti. Detaljan spisak delatnosti privrednih subjekata možete naći u Uredbi o klasifikaciji delanosti, a stručnjaci poput advokata Vam mogu pomoći o odabiru odgovarajuće šifre delatnosti za osnivanje firme u Srbiji. 

Upravljačka i vlasnička struktura za osnivanje firme 

Da li i stranci mogu biti osnivači i direktori firme? 

Da! Za osnivanje firme u Srbiji možete biti domaći ili strani državljanin. 

Kada je u pitanju registracija preduzetnika, osnivač i zakonski zastupnik kod preduzetničke „radnje“ je jedno isto lice – sam preduzetnik. 

Osnivači i zakonski zastupnici firme u DOO mogu biti domaći ili strani državljani. Glavni i obavezni zakonski zastupnik kojeg svaka firma mora imati jeste direktor dirme, a pored njega postoji opcija imenovanja dodatnih zastupnika, kao što je tzv. ostali zastupnik ili prokurista. 

Direktor fime, kojih može biti i više, zastupa društvo, potpisuje korporativnu dokumentaciju i upravlja firmom prema zaposlenima, izvršava odluke osnivača, odnosno vlasnika firme i predstavlja firmu prema trećim licima. Sa druge strane, osnivači zajedno čine organ firme koji se zove skupština društva. Supština firme donosi najvažnije odluke od temeljnog značaja za funkcionisanje firme, imenuje direktore, odlučuje o promeni osnivačkog akta, i mnogobrojne druge odluke, koje potom direktor izvršava. 

Kao što smo već naveli, pored direktora, firma može imati i druge registrovane zastupnike, kao što je tzv. ostali zastupnik, a takođe može imati i prokuristu – svojevrsnog poslovnog punomoćnika društva koji je ovlašćen da u ime i ime i za račun fime zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. Društvo može imati jednog ili više direktora, ostalih zastupnika ili prokurista, a takođe može imati dodatne upravljačke organe kao što je nazdorni odbor. Takođe, ono što je specifičnost jeste da  direktor i ostali zastupnik firme mogu biti ne samo fizička lica, već i neko pravno lice registrovano u Srbiji. 

Moram li imati makar jednog direktora, zastupnika ili osnivača koji je domaći državljanin za osnivanje firme? 

Ukratko – Ne! 

U Srbiji su domaći i strani osnivači i direktori jednaki u pravima, te bilo koji stranac može da osnuje, ili obavlja funkciju zastupnika u društvu. Dakle, Za osnivanje firme u Srbiji ne morate imati nijednog srpskog državljanina postavljenog kao zastupnika firme, niti kao osnivača. 

Da li je nužno da zaposlim direktora ili postoji alternativna opcija za angažman direktora? 

Postoje dve odlične opcije za angažovanje direktora firme pri osnivanju firme u Srbiji: 

1. Ugovor o radu – ugovor kojim se zasniva radni odnos između firme i direktora, sa svim pravima i obavezama iz radnog odnosa za direktora, uz poštovanje pravila o minimalnoj zaradi, pravom na bolovanje, odmor i druga prava iz radnog odnosa; 
2. Direktoriski ugovor – ugovor o pravima i obavezama direktora, kojim se ne zasniva radni odnos ima brojne pogodnosti. Naime, s obzirom na to da se ne zasniva radni odnos, na ovaj ugovor se ne primenjuju pravila o minimalnoj zaradi, niti se na ovaj ugovorni odnos primenjuju prava i obaveze iz radnog odnosa. Ova opcija može biti posebno povoljna i pogodna za imenovanje direktora koji su strani državljani i koji nemaju plan da se stalno nastane u Republici Srbiji. 

Zavisno od Vaših preferencija, možete angažovati direktore Vaše frime i ostvariti brojne benefite! Potrebno je samo da odaberete adekvatan model koji odgovara Vašim poslovnim potrebama i ciljevima. 

Da li mogu da ograničim ovlašćenja direktora da zastupa firmu? 

Da, možete! 

Srpski Zakon o privrednim društvima pruža veoma fleksibilna rešenja u pogledu ograničenja ovlašćenja zastupnika firme u zastupanju i poslovođenju firme, kako u pogledu određenih pravnih poslova ili vrednosti pravnog posla koji se preduzima, tako i u pogledu uvođenja obaveznog supotpisa prilikom preduzimanja pojedinih radnji određenog ili svih zastupnika firme. Ograničenja u zastupanju direktora i drugih zastupnika možete odrediti u početnoj fazi, dakle prilikom osnivanja firme u Srbiji, a takođe i kasnije – u bilo kom trenutku. 

Više o ovlašćenjima i ograničenjima ovlašenja direktora možete pročitati na našem posebnom blogu – ovde.

Sedište i elektronska adresa za osnivanje firme u Srbiji

Svaka firma mora imati registrovano poslovno sedište u Republici Srbiji i elektronsku adresu za prijem pošte (email adresu) putem koje će se vršiti komunikacija sa nadležnim organima i poslovnim partnerima. U Srbiji postoje pružaoci usluga koji Vam mogu omogućiti povoljne usluge virtuelnih sedišta, pri čemu je važno da profesionalci provere i upozore Vas na potencijalne rizike u vezi sa ovim načinom poslovnog prisustva u Srbiji. Ipak, ono je potpuno legalno, te se uz odgovarajuću radnopravnu i korporativnu dokumentaciju mogu preduprediti svi problemi u vezi sa virtuelnim sedištem. 

Pored registrovanog poslovnog sedišta firme i elektronske adrese koje su obavezne za osnivanje firme u Srbiji, firme u Srbiji imaju mogućnost i da registruju posebnu (različitu) adresu a prijem pošte. Ovo može biti korisno u slučajevima kada želite da Vam pošta pristiže na adresu različitu od adrese Vaše firme.  

Pored toga, firme u Srbiji imaju opciju registracije ogranka, kao posebne organizacione jedinice са posebnom adresom na kojoj se obavlja delatnost. Klasičan primer registracije ogranka jesu one delatnosti u kojima postoji više posebnih mesta gde se obavlja delatnost, kao što su apoteke, drogerije, lanci restorana. Ogranci domaćih kompanija u Srbiji mogu imenovati i posebne (dodatne) zastupnike ogranaka, različite od zastupnika matičnog društva. 

Ovi i razni drugi modaliteti korporativnog uspostavljanja biznisa u praksi pružaju fleksibilan i raznolik izbor uspostavljanja Vaših poslovnih aktivnosti – upravo na način kako ste ih zamislili! 

Osnivački kapital firme u Srbiji

Preduzetnici jesu „sami svoja firma“, te je njihov osnivački kapital upravo novac kojim privatno raspolažu, kao fizička lica. U tom smislu, ne postoji potreba za uplatom određenog osnivačkog kapitala kada se radi o registraciji preduzetnika. 

Sa druge strane, osnivački kapital firme, kao što je DOO, mora postojati, to jest mora biti upisan za osnivanje firme u Srbiji. Osnivački kapital firme se iskazuje u dinarima, ali uplata osniavčkog kapitala može biti izvršena i u stranoj valuti. Minimalni iznos kapitala zavisi od pravne forme firme privrednog društva, pri čemu osnivački kapital za DOO iznosi 100 dinara (cca 1 USD). 

Da li u osnivački kapital firme mogu da unesem neki nenovčani ulog (stvari i prava)? 

Apsolutno, da!  Za osnivanje firme u Srbiji možete uneti i nenovčani kapital u privredno društvo. 

Osnivački kapital može biti izražen u novčanom i nenovčanom obliku. Novčana forma osnivačkog kapitala podrazumeva – novac, dok nenovčani kapital podrazumeva drugu imovinu, kao što su stvari i prava, što uključuje i prava intelektualne svojine, softver, nepokretnost, oprema i slično. Procenu vrednosti nenovčakog kapitala vrše osnivači firme, ili ovlašćeni procenitelj.  

Da li moram odmah da uplatim / unesem osnivački kapital u firmu? 

Ne morate! Za osnivanje firme u Srbiji je potrebno da samo upišete, odnosno registrujete osnivački kapital. 

Naime, prilikom osnivanja firme, dovoljno je samo upisati osnivački kapital u osnivački akt firme, a koji će APR potom registrovati u registru privrednih subjekata. Zakon dozvoljava da se osnivački kapital uplati, odnosno unese u roku od 5 godina po osnivanju firme. Ovo znači da se najpre možete posvetiti osnivanju firme, a potom se pozabaviti uplatom, odnosno unosom osnivačkog kapitala, što Vam daje fleksibilnost u organizovanju prilikom osnivanja firme.    

Osnivački akt za osnivanje firme

Najpre, preduzetnik je forma poslovnog prisustva koja ne zahteva izradu osnivačkog akta. U slučaju DOO, osnivački akt firme jeste obavezan i osnovni pravni dokument neophodan za osnivanje firme u Srbiji. 

Osnivački akt je osnovni dokument koji definiše strukturu i način poslovanja firme (DOO). Ovaj dokument mora biti sačinjen u svemu u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, u pisanoj ili elektronskoj formi, sa potrebnim overama koje od 2023. godine može da učini i advokat svojim elektronskim sertifikatom u sklopu online osnivanja firme, čime se umanjuju do tada postojeći troškovi notarski overe osnivačkog akta. 

Osnivački akt firme ima svoju sadržinu

1) podatke o osnivačima firme;

2) poslovno ime i sedište firme;

3) pretežnu delatnost firme;

4) ukupan iznos osnovnog kapitala firme;

5) iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga osnivača društva;

6) vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital firme;

7) udeo svakog osnivača firme u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima;

8) određivanje organa firme i njihovih nadležnosti. 

Pored navedenih pitanja, Zakon o privrednim društivma pruža mnoštvo opcija osnivačima da uređe sadašnje i buduće odnose u kompaniji, kao i posledice brojnih događaja unutar i van samog društva, na način kako to osnivači žele. Osnivački akt je moguće i promeniti nakon osnivanja firme.  

Ugovor članova

Pored osnivačkog akta, Zakon o privrednim društvima (ZPD) propisuje mogućnost zaključivanja ugovora članova (vlasnika / osnivača) firme, kako bi se uredila pitanja od njihovog međusobnog značaja u vezi sa firmom. Za razliku od osnivačkog akta koji je obavezan za osnivanje firme u Srbiji, ugovor članova nije obavezan dokument, ali može biti veoma koristan! 

Oba pravna dokumenta, osnivački akt i ugovor članova, služe da detaljnije urede raznovrsne korporativne odnose, među kojima su neki: pravila o rešavanju blokade u odlučivanju, pitanja nasleđivanja, pravila o raspodeli dobiti, prava preče kupovine i mnoga druga pitanja. Prednost ugovora članova u odnosu na osnivački akt jeste to što je ovaj ugovor nejavan, to jest može ostati tajan jer se isti ne objavljuje u Registru privrednih subjekata pri APR. Sa druge strane, osnivački akt firme je javan i objavljen je na sajtu Agencije za privredne registre. 

*Ono što je takođe važno znati jeste da Zakon o privrednim društvima za sve slučajeve propisuje određena dispozitivna pravila koja će se primenjivati na Vašu firmu ako Vi za konkretno pravilo ne odredite nešto drugačije u osnivačkom aktu. Zbog toga je od suštinskog značaja da prilikom uspostavljanja Vašeg biznisa konsultujete stručnjake kao što su advokati, koji su u Republici Srbiji jedini ovlašćeni da pružaju pravnu pomoć i zastupaju pravna i fizička lica, te jedini mogu da obezbede ispravno pravno tumačenje odredaba propisa i daju Vam pravne savete u pogledu Vašeg manevarskog prostora. 

Online registracija firme pred APR

Registracija firme u Srbiji se obavlja elektronskim putem, odnosno online, putem elektronskog portala Agencije za privredne registre (APR). Ovaj proces je jednostavan, brz i pouzdan, što je od velikog značaja ukoliko Vam je potrebno da što pre pokrete Vaše poslovanje. Kao što smo već ranije napomenuli, od trenutka kada je dokuumentacija izrađena i sakupljena, APR donosi rešenje o osnivanju firme u roku od pet radnih dana od dana podnošenja uredne dokumentacije elektronskim putem. 

Elektronsko osnivanje firme posredstvom advokata funkcioniše kroz sledeće korake:

Priprema dokumentacije: 

• Scan lične karte za domaće državljane ili scan pasoša za strane državljane (kada su osnivači fizička lica) odnosno izvod iz privrednog registra stranog društva, ukoliko je osnivač strano pravno lice;
• Specijalno punomoćje koje dajete advokatu da Vas zastupa u ovom procesu. 

Overa dokumentacije i podnošenje APR-u: 

• Vaš advokat će svojim elektronskim potpisom overiti dokumentaciju i podneti je APR-u; 
• Ovo znači da Vaše fizičko prisustvo nije neophodno u trenutku registracije firme, te da otvaranje firme može biti obavljeno online. 

Registracija preduzetnika je još brža, utoliko što za registraciju preduzetnika nije potrebno sačiniti osnivački akt!

Nakon uspešne registracije firme u Srbiji, slede dalji koraci kojima se finalizuje osnivanje firme u Srbiji. Stoga, u nastavku teksta pišemo o sledećim važnim koracima za osnivanje firme u Srbiji.  

Pribavljanje elektronskog sertifikata i registracija stvarnih vlasnika firme

Nakon što je završena registracija firme u Srbiji (postupak pred APR), potreban Vam je srpski elektronski sertifikat. Elektronski sertifikat je neophodan za elektronsku komunikaciju sa nadležnim organima u Republici Srbiji. Naime, nakon registracije firme, potrebno je podneti zahtev za izradu elektronskog sertifikata za preduzetnika, odnosno za direktora firme u slučaju DOO. Podnošenje zahteva za izradu elektronskog sertifikata za preduzetnika, odnosno direktora firme može biti učinjeno posredstvom advokata. 

Zašto mi je potreban elektronski sertifikat? 

• Preduzetniku je elektronski sertifikat potreban kako bi mogao da pristupi elektronskoj platformi ePorezi, na kojoj će dobiti poresko rešenje sa instrukcijama za plaćanje mesečnih poreza. 
• Direktoru firme (DOO) elektronski sertifikat je potreban za registraciju stvarnih vlasnika firme.  

Tajming i registracija stvarnih vlasnika

Elektronski sertifikat je potrebno izraditi u najkraćem mogućem roku nakon osnivanja firme, zato što se njime upravo registruju stvarni (krajnji) vlasnici firme u Centralnom registru stvarnih vlasnika koji vodi APR. Registracija stvarnih vlasnika firme mora biti izvršena unutar roka od 15 dana nakon registracije firme. Dakle, istog dana kada je sertifikat izrađen, odnosno preuzet od strane direktora firme, moguće je izvršiti elektronsku registraciju stvarnih vlasnika, u čemu Vam takođe može pomoći Vaš advokat. 

Otvaranje računa u banci za firmu  

Nakon registracije firme u Srbiji (postupak pred APR), potrebno je otvoriti poslovni račun u banci. Ovaj korak je neophodan za obavljanje finansijskih transakcija, čime suštinski započinje operativno poslovanje firme. U Srbiji je prisutan veliki broj domaćih i inostranih komercijalnih banaka koje pružaju raznovrsne usluge, počev od otvaranja računa, do kredita i drugih bankarskih usluga. 

Za otvaranje firme, banke najčešće zahtevaju: 

• Potpisan KDP obrazac (karton deponovanih potpisa), 
• Potpisan OP obrazac (potpis direktora kojim će se služiti u komunikaciji sa bankom, pri čemu ovaj dokument mora biti notarski overen ako direktor ne prisustvuje otvaranju računa), 
• Scan pasoša ili lične karte osnivača i zastupnika firme (neke banke zahtevaju notarski overene pasoše u slučaju da direktori i osnivači ne prisustvuju otvaranju računa), 
• Izjavu o statusu funkcionera direktora i osnivača,
• Izjavu direktora o vlasničkoj strukturi firme, 
• Potpisane ugovore o otvaranju dinarskih i deviznih računa. 

Sve banke u Srbiji posluju i elektronski, omogućavajući svojim klijentima elektronsko i/ili mobilno bankarstvo, kao i korisničku podršku na engleskom jeziku. 

Pravna podrška pri otvaranju bankovnih računa za firmu, direktore i zaposlene

Advokat u Republici Srbiji Vas može zastupati i pri otvaranju računa, sa ili bez Vašeg ličnog prisustva, posredstvom punomoćja. 

Odabir računovođe, podnošenje poreskih prijava i oporezivanje 

Odabir računovođe i podnošenje poreskih prijava

Preduzetnici koji započinju svoju poslovnu delatnost kao paušalci, imaju obavezu da vode tzv. KPO knjigu, odnosno knjigu prometa u kojoj evidentiraju prihode koje ostvaruju od obavljanja poslovne delatnosti. Ako preduzetnici prekorače limit od šest miliona dinara prometa u kalendarskoj godini, moraju započeti vođenje dvojnog knjigovodstva, baš kao što to čini i DOO. Nakon ulaska u novu poslovnu godinu, limit koji je opisan se „resetuje“, te prihod počinjete da beležite od nule. 

Dakle, do ostvarenja navedenog limita, jedina obaveza je uredno vođenje dnevnika za promet preduzetnika u vidu KPO knjige, koja može biti i u elektronskom obliku (Excel), kao i plaćanje mesečnog paušalnog iznosa za poreze i doprinose. Za računanje mesečnog iznosa poreza i doprinosa paušalca Vam može poslužiti kalkulator poreza Poreske uprave Republike Srbije. 

Sa druge strane, kada govorimo o DOO, pored registracije firme u Srbiji pred APR, potrebno je preduzeti još jednu dodatnu radnju. Naime, unutar roka od 15 dana od registracije firme pri APR-u je obavezno podneti poreske prijave, zbog čega je takođe važno odabrati računovođu za firmu nakon što je firma odsnovana. Pored toga, računovođa ili računovodstvena agencija Vam može biti korisna za knjigovodstvo koje morate voditi za Vaše društvo. 

Porez na dobit 

Porez na godišnju dobit pravnih lica (kod DOO) u Srbiji se oporezuje po stopi od 15%, što je jedna od najnižih stopa u regionu, Evropi i svetu, uz brojne poreske olakšice i uvećano priznanje troškova koje Vam se priznaju kod obavljanja određenih poslovnih aktivnosti. 

U slučaju preduzetika koji vodi poslovne knjige (preduzetnik knjigaš) postoje dve osnovne razlike u odnosu na DOO: 

1. Godišnja dobit preduzetnika se oporezuje po stopi od 10%; 
2. Preduzetnik knjigaš treba sebi da isplaćuje mesečnu ličnu zaradu. 

Advokat Vam može pomoći u razumevanju i odabiru pravog poreskog okvira i kod drugih poreskih tema uvezi sa Vašem poslovanjem, uključujući pitanja kao što je porez na dodatu vrednost.  

Osnivanje firme kao osnov za privremeni boravak i radne dozvole u Srbiji za osnivače i direktore firme

Strani osnivači firme, kao i zakonski zastupnici kompanije mogu podneti zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu u Srbiji po osnovu rada u firmi koju su osnovali, odnosno po osnovu angažmana direktora, kada se radi o direktoru firme. Ova opcija takođe postoji i za preduzetnike, po osnovu samozapošljavanja, budući da su oni sebi istovremeno i „poslodavac“ i „radnik“! 

Odobren boravak i radna dozvola se u Srbiji pribavljaju elektronskim putem, što omogućava podnošenje zahteva za pribavljanje jedinstvene dozvole za boravak i rad bez fizičkog prisustva tog lica! Jedinstvena dozvola se prvi put izdaje na period do tri godine, a potom, nakon treće godine privremenog boravka u Srbiji, stičete pravo da podnesete zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji. 

Jedinstvena dozvola za boravak i rad Vam omogućava da legalno boravite u Srbiji, otvorite lične bankovne račune, primate zaradu, ostvarujete zdravstveno i socijalno osiguranje i druga prava i pogodnosti u Republici Srbiji. 

Ono što je veoma važno jeste da je Registracija firme u Srbiji prethodni korak, to jest da je prvo nephodno registrovati firmu u Srbiji, odnosno registrovati preduzetnika, a potom pristupiti pribavljanju boravišne i radne dozvole. 

Ako želite da saznate više o boravku u Srbiji, pročitajte naš blog na temu Boravak u Srbiji za strance – pojednostavljeno (2024/2025)!

Pribavljanje šengen (EU) vize i bilateralni sporazumi Republike Srbije

Strani državljani kojima je odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji mogu podneti zahteve za šengen (EU) vizu ambasadama EU država, kao i trećim državama u Svetu, budući da u Srbiji imaju odobren legalan boravak. 

Poslovanje u Srbiji nudi brojne pogodnosti kako privrednim društvima, tako i njihovim osnivačima, direktorima i zaposlenima. Republika Srbija je zvanični kandidat za članstvo u EU, nalazi se u srcu Evrope, sa mnogim svetskim silama ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini (Kina, Rusija), članica je inicijative Otvoreni Balkan (čije su članice i Albanija i Severna Makedonija), a takođe ima mnoštvo zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa mnogim evropskim i svetskim državama kojih trenutno ima 68.  

Osnivanje firme u Srbiji može biti jednostavan i efikasan proces ako se prate svi koraci navedeni u ovom vodiču. Pravilna priprema i poznavanje zakonskih propisa mogu biti od fundametalnog i dugoročnog značaja za uspostavljanje temelja uspešnog poslovanja, zbog čega uvek možete angažovati advokata specijalizovanog za ulazak na tržište. 

Nadamo se da vam je ovaj kratak vodič za osnivanje firme u Srbiji pomogao da bolje razumete, kako sam proces i rokove osnivanja firme u Srbiji, opcije za angažovanje direktora firme, boravišne i radne dozvole za direktore i osnivače kompanija i preduzetnike, kao i da ste nakon ovoga spremni spremni da samopouzdano započnete svoj poslovni poduhvat u Srbiji!

Ukoliko ste zainteresovani za prednosti osnivanja firme u Srbiji, pozivamo Vas da pročitate naš blog na temu – 10 razloga za otvaranje firme u Srbiji!