Legal Tech in Serbia - Stav Law
IT pravo i kriptobyPavle Stavretović

U poslednjih nekoliko godina, uspon Legal Tech-a u Srbiji, odnosno pravne tehnologije, značajno je promenio način na koji sarađuju advokati i klijenti. Tako, integracijom veštačke inteligencije u svakodnevni rad, automatizacijom pojedinih procesa i naprednom analizom podataka, pejzaž pravnih usluga se kontinuirano menja.

Sa druge strane primena pravnih tehnologija u različitim oblicima donosi jedinstvene mogućnosti, ali i značajne izazove. Ovo naročito imajući u vidu zakonske propise koji regulišu pružanje pravne pomoći u Srbiji kao isključivu delatnost advokatske profesije. Naime, dok se određene inovativne tehnologije skladno uklapaju u postojeći pravni okvir, druge balansiraju na granici (ne)usklađenosti sa zakonom. Ovaj tekst istražuje najčešće oblike Legal Tech-a u Srbiji, od automatizacije dokumenata, pa sve do analitike zasnovane na veštačkoj inteligenciji, ističući njihove pravne implikacije i osetljivu ravnotežu između inovacija i očuvanja osnovnih postulata advokatske profesije.

Svrha ovog teksta

U ovom blogu analiziraćemo ključne oblike Legal Tech-a, sa posebnim osvrtom na veštačku inteligenciju i njen uticaj na pružanje pravnih usluga. Iako ćemo se u ovom blogu najviše fokusirati na mogućnosti, regulatorne, odnosno pravne izazove povezane sa ovim tehnologijama, važno je napomenuti da postoje i mnoge druge značajne teme koje treba razmotriti, kao što su prava intelektualne svojine, zaštita podataka, te aspekti ugovornog prava koji su usko povezani sa Legal Tech-om. Sve navedene teme jesu esencijalne za kompletno razumevanje pravnih aspekata Legal Tech-a u Srbiji, o čemu je preporučljivo konsultovati advokata.

Želimo da naglasimo da ovaj blog nije namenjen zauzimanju ili podsticanju određenog stava po ovom pitanju, već pružanju informativne analize ovih inovativnih tehnologija iz ugla advokatkse profesije.

U Srbiji je pružanje pravne pomoći isključivo pravo licenciranih advokata, koji imaju zakonski monopol na obavljanje ove delatnosti (pružanje pravnih usluga), kao i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave[1]. Iako upotreba određenih alata koju podrazumevaju pravne tehnologije nije izričito zabranjena, pružanje pravne pomoći kao vrsta usluge ostaje strogo rezervisana za advokate i pomenute službe pravne pomoći pri jedinicama lokalne samouprave.

Ovo stvara sledeća tri značajna izazova za primenu Legal Tech-a u pružanju pravne pomoći.

Ako subjekti koji nisu advokati razviju sisteme veštačke inteligencije dizajnirane da pružaju pravnu pomoć – odgovore na pravna pitanja, odnosno daju pravne savete, postoji rizik od kršenja propisa o advokaturi u kontekstu Legal Tech-a. Čak i uz izjave o odricanju odgovornosti, kojima se ističe da ovakav tehnički alat ne predstavlja pravni savet, osnovni problem ostaje: Legal Tech ili Legal AI i dalje faktički obavlja poslove koji su zakonski rezervisani za advokate, slično kao što je lečenje pacijenata i davanje medicinskih saveta rezervisano za lekare.

Advokatska komora i advokati bi ovakve alate i dalje mogli smatrati neovlašćenim pružanjem pravne pomoći. Rešenje za ovaj praktičan problem bi mogle biti izmene ili preciziranje postojećih propisa kojima bi se detaljnije propisale zakonske definicije pružanja pravne pomoći, ili uskladili podzakonski propisi koji su u suprotnosti sa Zakonom o advokaturi, kao što je recimo deo važeće Uredbe o klasifikaciji delatnosti[2].

Takođe, neovlašćeno pružanje pravne pomoći predstavlja krivično delo u Srbiji[3], ali praksa još uvek nije iznedrila sudske odluke koje bi se odnosile na opisanu vrstu pravne tehnologije. Upravo ova pravna problematika predstavlja značajan izazov za razvoj B2C Legal Tech-a u Srbiji od strane pojedinaca koji nisu advokati.

Ako advokati u Srbiji razviju Legal Tech, odnosno AI sisteme za pružanje pravnih saveta svojim klijentima, nameće se ključno pitanje: da li se to može smatrati pružanjem pravne pomoći? Iako ovakvi alati mogu sadržati izjave o odricanju odgovornosti, naglašavajući da ne nude pravne savete, postoji rizik da se oni i dalje tumače kao zaobilaženje profesionalnih obaveza advokata. Ova dilema postaje posebno značajna ukoliko javnost počne da se oslanja na takve sisteme – naročito u situacijama kada, recimo AI sistem (veštačka inteligencija), napravi grešku.

Ukoliko bi advokatima bilo dozvoljeno da pružaju pravne savete putem AI sistema koje su sami razvili, otvaraju se i brojna praktična pitanja, poput načina naplate takvih usluga. Naime, u Srbiji su zvaničnom Tarifom propisane minimalne naknade za rad advokata[4]. Tako, budući da su advokatske naknade obično više od troškova pretplate na AI sisteme i platforme, ovo bi potencijalno moglo izazvati koliziju sa postojećim tarifnim pravilima. Ovo su samo neka od važnih praktičnih i pravnih pitanja sa kojima ćemo se suočiti u razvoju Legal Tech-a u Srbiji.

Novi izazov u kontekstu pravne tehnologije u Srbiji pojavljuje se kada kompanije koje nisu advokatske kancelarije nude platforme zasnovane na veštačkoj inteligenciji advokatima, koji zatim koriste te sisteme za obavljanje advokatskih poslova. Iako advokati ostaju ovlašćeni za pružanje pravne pomoći, postavlja se pitanje da li korišćenje AI platforme razvijene od strane neadvokatske kompanije predstavlja delegiranje dela advokatskih usluga neovlašćenim subjektima.

U ovakvim situacijama, advokati tehnički i dalje pružaju pravne savete, ali oslanjanje na AI alate otvara niz pitanja u vezi sa odgovornošću, tačnošću pravnog saveta i mogućim regulatornim nadzorom. Ovakva primena Legal Tech-a postavlja i ključna pitanja o etičkim granicama korišćenja AI platformi od strane advokata, kao i o odgovornosti za kvalitet i tačnost pružene pravne pomoći. U svakom slučaju, advokati moraju pažljivo balansirati svoje etičke obaveze, kao što je zabrana rada sa nadriprisarima, sa novim trendovima i tehničkim rešenjima koja pružaju efikasniju i kvalitetniju pravnu pomoć.

Pitanja poput toga ko je razvio određeni Legal Tech ili AI sistem, kakav poslovni odnos stoji iza tog rešenja, na koji način će se naplaćivati usluge, u kojoj meri su moguća ograničenja odgovornosti u konkretnom slučaju, kao i stepen poverenja javnosti u ove alate, ostaju ključna pitanja koja će verovatno oblikovati inovacije i potencijalne izmene pravnog okvira vezanog za Legal Tech u Srbiji.

Alati za automatizaciju dokumenata omogućavaju korisnicima izradu ugovora, odluka poslodavca, zapisnika sa sastanaka i drugih dokumenata. Ovi alati funkcionišu u nešto drugačijem pravnom kontekstu, jer sastavljanje ovakvih dokumenata u Srbiji nije isključivo rezervisano za advokate – u tom smislu da pojedinci imaju pravo da ih sastave i sami.

Glavna razlika između pružanja pravne pomoći (pravnih usluga) i samostalnog sastavljanja dokumenata

Osnovna razlika između pružanja pravnih usluga i samostalnog sastavljanja isprava ogleda se u naplati: kada sastavljate pravni dokument, odnosno ispravu i za to primite novčanu naknadu, suštinski pružate pravnu pomoć. Međutim, ukoliko sami sastavljate dokumente ili koristite alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji za njihovu izradu, može se smatrati da to činite za sopstvenu korist, bez kršenja zakona u Srbiji.

Ipak, važno je naglasiti da, iako pojedinci mogu sami sastavljati dokumente, tačnost i pravna valjanost takvih dokumenata mogu biti upitni, posebno u složenijim (pravnim) situacijama. Zbog toga se pojedinci uvek mogu okrenuti stručnjacima za navedenu oblast, odnosno advokatima.  

Da li automatizacija dokumenata predstavlja pružanje pravne pomoći?

Ključna razlika između pružanja i nepružanja pravne pomoći mogla bi se odrediti prema dva kriterijuma. Prvi kriterijum, kao što smo već konstatovali, jeste naplata: pravna pomoć podrazumeva izradu dokumenata uz naplatu pružene usluge, dok alati za automatizaciju prepuštaju korisnicima tehničku izradu dokumenata.

Drugi kriterijum je stepen autonomije korisnika: Alati poput ChatGPT-a ili specijalizovanog pravnog softvera nude šablone ili automatizovani sadržaj, ali ne sastavljaju dokumenta u ime korisnika – oni prate instrukcije koje im Vi date kao korisnik, čak i kada popunjavaju dokumenta određenom sadržinom. Dakle, što je šablon opštiji i sloboda za korisnika veća, to je manja verovatnoća da će se takav sistem smatrati pružanjem pravne pomoći.

U kontekstu pravne tehnologije u Srbiji, ova razlika je značajna jer pomaže da se razjasni da li takvi alati prelaze granicu ka pružanju pravne pomoći (pravnih usluga), odnosno da li su bliži tehničkom rešenju, ili pružanju pravne pomoći.

Pitanje od milion dolara

Ključno pitanje koje se naposletku postavlja jeste da li bi ovakvi alati, i u kojoj meri, mogli (ne)namerno preći granicu pružanja pravne pomoći, ukoliko počnu da generišu kompletne pravno obavezujuće dokumente ili da daju savete o specifičnim formulacijama ili pravnim pitanjima vezanim za dokumenta koja izrađuju. U opisanom slučaju, sva je prilika da se vraćamo na pitanja legal tech-a kao alata za davanje pravnih saveta, odnosno pružanja pravne pomoći koji smo već prethodno analizirali.

S druge strane, što veću kontrolu nad sadržajem dokumenta ima korisnik, manja je verovatnoća da to može biti klasifikovano kao pružanje pravne pomoći. Ukoliko platforma jednostavno pruža alate za uređivanje i omogućava korisnicima da samostalno kreiraju sadržaj, takva situacija više podseća na pravo svakog lica da samostalno sastavlja sopstvene dokumente, preuzimajući rizik njihove (ne)punovažnosti ili (ne)tačnosti.

Stoga, alati za automatizaciju dokumenata u smislu Legal Tech-a u Srbiji mogu pasti u sivu zonu, u zavisnosti od opcija koje konkretno tehničko rešenje nudi. Advokati i programeri moraju obezbediti jasnu komunikaciju kako bi se izbeglo prelaženje u neovlašćeno pružanje pravnih usluga. Konačno, transparentnost je ključna – platforme treba da jasno naznače da ne pružaju pravne savete ili pravnu pomoć, jer bi to zahtevalo nadzor advokata i usklađenost sa propisima o advokaturi u Srbiji.

Pravna analitika obuhvata alate koji analiziraju sudske odluke, dokumente, usklađenost sa GDPR regulativom, trendove u transakcijama i još mnogo toga. Ova tehnologija je u svetu uveliko prepoznata po svojoj sposobnosti da pojednostavi due diligence procese, identifikujući rizike i nedoslednosti u dokumentaciji. Pored toga, veštačka inteligencija u oblasti pravne analitike može pomoći u procesima poput kategorizacije dokumenata, pronalaženja određenih klauzula u ugovorima, kao i lociranja ugovora koji sadrže specifične klauzule.

Ono što ovu vrstu tehnologije čini manje rizičnom jeste činjenica da je njome upravljaju advokati i da se fokusira na pronalaženje specifičnih odredbi, klasifikaciju i lokalizaciju, kao i na identifikaciju nedoslednosti. Ove funkcije omogućavaju sistematičniji pristup pravnoj analizi, a da se pri tome ne ulazi u domen pružanja pravnih saveta, čime se osigurava usklađenost sa pravnim okvirima u Srbiji.

Ova kategorija pravne tehnologije u Srbiji ne dolazi u direktan sukob sa advokatskom profesijom. Naprotiv, ona može pružiti veoma korisnu podršku advokatima. U Srbiji su ovakvi alati stoga načelno pravno dozvoljeni, pod uslovom da se obezbedi zaštita podataka i poverljivost, posebno u osetljivim transakcijama. Ipak, u mnogim projektima ovi alati se često izostavljaju zbog nedostatka poverenja klijenata u ove alate, naročito u transakcijama spajanja i akvizicija (M&A), kao i zbog očuvanja poverljivosti dokumentacije koja je predmet analize.

Naravno, ukoliko bi se ovakvim alatima pridodale funkcije koje služe tumačenju prava ili koje daju odgovore na određena pravna pitanja, kao što je recimo zakonitost određene ugovorne odredbe, tada se ponovo može postaviti pitanje prekoračenja granice pružanja pravne pomoći.

Platforma za angažovanje advokata, odnosno Legal Marketplace su digitalne platforme koje povezuju klijente sa advokatima, olakšavajući proces pronalaženja pravne pomoći za klijente, te konkretnog posla za advokate. Međutim, pravna stvarnost u Srbiji je znatno složenija od opisane.

Oglašavanje advokata u Srbiji je strogo zabranjeno, kao i praksa pribavljanja klijenata preko posrednika. Stoga bi se ovakve platforme mogle smatrati kršenjem Zakona o advokaturi i pravila koja propisuju advokatske komore u Srbiji, ukoliko ih advokati koriste za nedopušteno sticanje klijenata.

Važno je napomenuti da se klijentima smatraju fizička ili pravna lica koja angažuju advokate za njihove usluge, bilo za rešavanje konkretnih pravnih pitanja ili kroz ugovore o kontinuiranom pružanju pravne pomoći (ugovori o pružanju advokatskih usluga).

Dakle, dok sami pružaoci usluga platformi za angažovanje advokata ne snose značajan rizik, odgovornost i rizik snose advokati koji se odluče da koriste ove usluge. Srpski advokati moraju stoga pažljivo proceniti da li su koristi korišćenja ovakvih platformi vredne potencijalnih disciplinskih posledica.

5. Organizacija dokumenata, upravljanje predmetima i praćenje rokova

Korišćenje pravne tehnologije u Srbiji za organizaciju dokumenata, upravljanje predmetima i praćenje rokova široko je prihvaćeno. Ovi alati, slični onima koji se koriste u drugim industrijama, mogu biti izuzetno korisni, pod uslovom da se pridržavaju strogih standarda poverljivosti i zaštite podataka, posebno kada se radi o rešenjima zasnovanim na „cloud“ tehnologiji.  

Ova vrsta pravne tehnologije u Srbiji spada među najmanje kontroverzne, jer je po pravilu usklađena sa najboljim praksama za unapređenje profesionalne efikasnosti, široko je rasprostranjena i obično ne pruža preveliki prostor za sukob sa propisima o advokaturi. Ipak, pružaoci, kao i korisnici (advokati) ovih usluga moraju osigurati snažnu enkripciju i usklađenost sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Pored toga, advokati u Srbiji imaju posebnu obavezu čuvanja poverljivosti informacija svojih klijenata, poznatu kao advokatska tajna. Ova obaveza se razlikuje od opštih propisa o zaštiti podataka i igra ključnu ulogu u očuvanju poverenja i integriteta odnosa između advokata i klijenta. Stoga, pri korišćenju ovog tipa tehnologije, advokati bi morali da obezbede da ove tehnologije i alati ispunjavaju adekvatne standarde za očuvanje poverljivosti, naročito u vezi sa rukovanjem osetljivim informacijama.

Tehnologije poput automatizacije dokumenata, pravne analitike i platformi za povezivanje advokata i klijenata nude značajan potencijal za unapređenje efikasnosti i dostupnosti pravne pomoći. Međutim, izazov leži u osiguravanju usklađenosti ovih alata sa propisima koji štite ekskluzivnost pružanja pravne pomoći u Srbiji i u očuvanju integriteta advokature.

Advokati treba da budu svesni svojih etičkih i zakonskih prava i obaveza, naročito u vezi sa poverljivošću podataka klijenata. Ključ razvoja za Legal Tech u Srbiji, sa pravnog aspekta, biće stoga pronalaženje adekvatne ravnoteže između tehnoloških inovacija i uvažavanja važećih propisa.

Na kraju, jedan od ključnih faktora za donošenje informisane odluke investitorai preduzetnika, kao i kod drugih inovativnih projekata, jeste pravni due diligence u vezi sa dozvoljenošću i izvodljivošću projekata. Stoga se toplo preporučuje konsultacija sa advokatom, pogotovo o pitanjima vezanim za razvoj i implementaciju Legal Tech-a u Srbiji.

Legal Tech u Srbiji

[1] Član 67 Ustava Republike Srbije i član 3. Zakona o advokaturi Republike Srbije

[2] Šifra delatnosti „69.10 – Pravni poslovi“ Uredbe o klasifikaciji delatnosti koja se terminološki kosi sa Zakonom o advokaturi Republike Srbije

[3] Član 342. Krivičnog zakonika Republike Srbije

[4] Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata: https://www.paragraf.rs/propisi/tarifa_o_nagradama_i_naknadama_troskova_za_rad_advokata.html

Tags: