Predbračni ugovor je pravni instrument kojim budući supružnici uređuju svoje imovinske odnose pre sklapanja braka, a ugovor proizvodi pravno dejstvo isključivo ako do zaključenja braka zaista i dođe. U našem pravu ovaj institut se formalno naziva bračni ugovor, ali je suština ista – bilo da ga nazovemo predbračnim ili bračnim, njegova svrha je da unapred zaštiti interese supružnika i jasno definiše njihova prava i obaveze.
Takođe, specifičnost ovog ugovora jeste što se bračni ugovor ne mora zaključiti samo pre sklapanja braka, već ga supružnici mogu zaključiti i kasnije, tokom trajanja braka, u skladu sa svojim potrebama i dogovorom. Za pravilno sastavljanje ugovora, preporučuje se da se angažuje advokat stručan za porodično pravo.
Predbračni ugovor i posebna imovina
Posebna imovina predstavlja sve ono što jedan supružnik poseduje pre sklapanja braka, kao i imovinu koju kasnije stekne nasledstvom, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Takvom imovinom supružnik raspolaže samostalno.
Predbračni ugovor i zajednička imovina
Zajedničku imovinu čini, u principu, sve ono što supružnici steknu radom u toku trajanja zajednice života u braku. Takođe, imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu.
Za razliku od susvojine, gde su udeli u vlasništvu tačno određeni (npr. 50% – 50%), kod zajedničke imovine supružnika udeo svakog od njih nije unapred utvrđen. Oni stoga zajedno upravljaju i raspolažu takvom imovinom. Iako supružnici u toku trajanja braka mogu da odrede udele i podele svoju zajedničku imovinu, najčešće tek u slučaju razvoda braka dolazi do podele imovine supružnika – bilo sporazumom (sporazumni raskid braka), bilo sudskim putem (razvod po tužbi).
Kao što je već napomenuto, deoba zajedničke imovine može se izvršiti i ranije, ukoliko supružnici zaključe poseban sporazum o deobi zajedničke imovine, ili ako se u katastar nepokretnosti upišu kao suvlasnici sa tačno opredeljenim udelima (recimo 50% i 50%).
Zato, predbračni ugovor jeste ključan alat za one koji žele unapred da definišu šta ostaje posebno privatno vlasništvo, a šta ulazi u zajedničku imovinu, drugačije od prethodno opisanih zakonskih pravila.
Prednosti predbračnog ugovora
Zaključenje predbračnog ugovora ima brojne prednosti:
- Jasno definisani imovinski odnosi – izbegava se neizvesnost i moguće svađe tokom trajanja braka ili u slučaju razvoda.
- Zaštita posebne imovine – nekretnine, nasledstva, pokloni i druge vrednosti ostaju zaštićene i precizno pobrojane.
- Fleksibilnost – moguće je regulisati i postojeću i buduću imovinu, kao i različite modele upravljanja.
- Odgovornost za dugove – predbračni ugovor je koristan i u slučajevima kada postoje dugovi jednog ili oba supružnika, budući da pitanje regulisanja postojeće ili buduće zajedničke, odnosno posebne imovine mogu uticati i na prava i obaveze trećih lica koja imaju pravo da se namire iz celokupne imovine svog dužnika.
Poreski aspekti predbračnog ugovora
Kada supružnici tokom trajanja bračne zajednice zaključe bračni ugovor kojim uređuju svoje imovinske odnose na postojećoj imovini koja se prema Porodičnom zakonu smatra zajedničkom, takvi ugovori mogu imati posebne poreske implikacije.
Na primer, ako supružnici dogovore da umesto dosadašnjeg zajedničkog režima na nepokretnostima (dvema kućama koje su do tada činile njihovu zajedničku imovinu) izvrše raspodelu na način da jedan supružnik postane isključivi vlasnik jedne kuće, a drugi supružnik isključivi vlasnik druge kuće, tada se ne plaća porez na nasledje i poklon niti porez na prenos apsolutnih prava. Bitan uslov za izostanak poreske obaveze jeste da nijedan supružnik tom prilikom drugom ne isplati naknadu (cenu) iz svoje posebne imovine za takav „transfer“ imovine.
U svakom konkretnom slučaju, dakle, nadležni poreski organ, na osnovu pruženih dokaza (pa i dokaza da li je imovina stečena u braku zajednička imovina) ceni činjenično stanje od uticaja na postojanje poreske obaveze.
Zaključivanje predbračnog ugovora i brak sa stranim državljanima
U praksi se često postavlja pitanje kako se zaključuje predbračni ugovor ili bračni ugovor u situacijama kada je brak između državljanina Srbije i stranog državljanina.
Najpre, bitno je reći da se postupak odvija na isti način kao i kod dva srpska državljanina – u Srbiji se ugovor sastavlja uz podršku advokata za porodično pravo, a zatim se overava kod javnog beležnika. Ipak, u ovakvim situacijama postoje određene specifičnosti zbog postojanja tzv. inostranog elementa.
U takvim slučajevima dolazi do primene međunarodnog privatnog prava, koje uvodi dodatna i/ili drugačija pravila koja važe za različite segmente bračnih odnosa (imovinske, lične i sl). Posebno je važno uzeti u obzir prebivalište supružnika, njihova državljanstva, kao i imovinu supružnika (nepokretnosti i/ili pokretnu imovinu), jer upravo ti elementi određuju koje će pravo biti merodavno za zaključenje braka, imovinske odnose, ugovore koje zaključuju, kao i za razvod braka, odnosno koji sud može biti nadležan za rešavanje ovih pitanja.
U slučaju razvoda situacija postaje složenija, budući da se, pored pitanja merodavnog prava, otvara i pitanje nadležnosti suda pred kojim će se postupak voditi. Zato je preporučljivo da se supružnici još prilikom zaključenja ugovora upoznaju sa ovim pravilima i mogućim posledicama, a najbolje je da to učine uz stručnu pomoć advokata za ugovorno pravo.
Najčešća pitanja o predbračnom ugovoru
- Da li predbračni ugovor može da reguliše nasledna prava? Ne, jer se nasledna prava uređuju Zakonom o nasleđivanju putem zakonskog ili testamentarnog nasleđivanja.
- Pre ili posle braka – kada se predbračni ugovor može zaključiti? Predbračni ugovor se može zaključiti, kako pre, tako i tokom trajanja braka.
- Da li je moguće da bračni ugovor obuhvati buduću imovinu? Da, može.
Zaključak – zašto je predbračni ugovor važan i koristan?
Predbračni ugovor, odnosno bračni ugovor, jeste moderan i efikasan način da se unapred uredi pitanje posebne i zajedničke imovine, čime se supružnicima pruža sigurnost, jasnoća i zaštita od nepotrebnih konflikata.
Njime se mogu regulisati brojni aspekti imovinskih odnosa – od zaštite posebne imovine, preko definisanja upravljanja zajedničkom imovinom, a samim tim i uticati na posledice dugova prema trećim licima.
Međutim, bračni nije lišen ljudske dimenzije. Ugovorne strane, kao supružnici, često ga zaključuju upravo sa željom da izbegnu buduće nesuglasice u pogledu imovinskih odnosa, ali i sa ciljem učvršćenja međusobne ljubavi, prijateljstva i poštovanja. Predbračni ugovor može biti izraz brige za zajedničku budućnost i pokazatelj zrelosti partnera da odgovorno upravljaju svojim odnosom.