Ako ste autor ili kompanija koja živi od svog rada, odnosno autorskog dela, obezbeđivanje pravne zaštite za Vaše kreacije može biti ključno za Vas. Registracija autorskih dela u Srbiji može pružiti čvrstu pravnu potporu u slučaju sporova ili neovlašćenog korišćenja autorskog dela. Kompanije koje su stekle autorska prava od svojih zaposlenih ili angažovanih lica (na primer, na softveru ili kodu) takođe imaju pravo da registruju autorska dela u Srbiji!
U ovom blogu, bavićemo se temom registracije autorskih dela u Srbiji, kao i generalno autorskim pravom. Obrazložićemo osnove, kao što je pitanje šta je autorsko delo u Srbiji, kao kako izgleda proces registracije, odnosno deponovanja takvih autorskih dela.
Zbog toga, ovaj blog je namenjen kako autorima, tako i kompanijama koje poseduju i koriste autorska dela, i svima onima koje zanima kako se određeno delo kvalifikuje kao autorsko, te kako funkcioniše autorskopravna zaštita u Srbiji. Takođe ćemo istražiti da li je registracija Vašeg dela neophodna i kako Vam može pomoći da zaštitite svoja prava.
- Šta je potrebno znati o autorskom pravu u Srbiji?
- Postupak registracije autorskih prava u Srbiji (deponovanje autorskog dela)
- Zabrinuti ste da bi registracija autorskog dela mogla da ugrozi Vašu poslovnu tajnu i poverljive informacije?
- Ko može registrovati autorsko delo u Srbiji?
- Koja ustanova je odgovorna za registraciju autorskih dela u Srbiji?
- Koje vrste autorskog dela postoje u Srbiji?
- Da li se autorska prava mogu registrovati kao osnovni kapital kompanije u Srbiji?
- Autorsko pravo Srbiji: završne napomene
Šta je potrebno znati o autorskom pravu u Srbiji?
Autorska prava u Srbiji štite kako moralne, tako i ekonomske interese autora u vezi sa njihovim autorskim delima. Opšti rok trajanja zaštite autorskih prava u Srbiji (kao i u ostatku Evrope) traje tokom autorovog života i 70 godina nakon njegove/njene smrti. Nakon ovog perioda, delo ulazi u javnu sferu, što znači da se može slobodno koristiti, ali se uz to moraju poštovati integritet dela i sećanje na autora.
Najkraće rečeno, autorsko delo se odnosi na svaku originalnu intelektualnu tvorevinu autora, predstavljenu u određenom obliku. Zaštita koju dobija autor nezavisna je od vrednosti, svrhe ili veličine autorskog dela ili nejnog autora. Primeri takvih dela uključuju književne radove, softver, baze podataka, filmove, muzičke kompozicije, vizuelne umetnosti, arhitektonske dizajne, karte, fotografij i slično. Lista autorskih dela je brojna.
Pored moralnih prava, kao što su pravo da budu prepoznati kao autori svog dela, pravo da štite integritet dela i pravo da spreče korišćenje svog dela na način koji bi mogao da ugrozi njihovu čast ili ugled, autor ima nekoliko ekonomskih prava, uključujući pravo da odobri ili zabrani:
- reprodukciju i distribuciju svog dela,
- iznajmljivanje i davanje na korišćenje dela,
- javno izvođenje ili emitovanje svog dela,
- adaptaciju ili modifikaciju svog dela itd.
Ova ekonomska prava služe tome da autor zadrži kontrolu nad načinom na koji se njegovo delo koristi i da od njega finansijski profitira, dok moralna prava štite ličnu vezu između autora i njegove kreacije.
Stoga, dok su moralna prava zamišljena da prate autora, ekonomska prava mogu biti ograničena i prenesena na jedno ili više lica odnosno kompanija. Zbog toga, mnoge kompanije stiču pravo na ekonomsko korišćenje i dalju distribuciju autorskih dela koja su kreirali njihovi zaposleni ili saradnici.
Kakvo delo mora biti da bi bilo autorsko?
Da bi delo bilo podobno za autorskopravnu zaštitu u Srbiji, mora ispunjavati sledeće kriterijume:
- Ljudska kreacija: Delo mora nastati ljudskim trudom, odnosno biti produkt ljudskog stvaralaštva.
- Duhovna sadržina: Delo treba da prenosi određeno značenje, bilo racionalno ili emotivno, koje je izraženo kroz samo delo.
- Forma: Delo mora imati opipljiv, prepoznatljiv oblik koji omogućava njegovo komuniciranje ili komercijalnu upotrebu.
- Originalnost: Delo mora biti jedinstveno, pri čemu ono ne mora biti originalno u svoj svojoj celini. Zaštita autorskih prava pokriva originalne elemente dela, te stoga obim zaštite zavisi od stepena originalnosti.
Stoga, može se reći da autorska prava u Srbiji štite kako lične, tako i ekonomske interese autora, omogućavajući im da očuvaju integritet svog dela i da finansijski profitiraju od njegove upotrebe. Da biste procenili da li Vaše delo ispunjava navedene kriterijume, to jest da li je Vaše delo autorsko, navedeni kriterijumi su veoma korisni, ali je uvek preporučljivo konsultovati se sa stručnjakom za intelektualnu svojinu radi detaljnije analize i procene.
Da li je moguće registrovati aturosko delo u Srbiji i koji su benefiti?
Ukratko – Da! Iako registracija autorskih dela u Srbiji nije obavezna, potpuno je moguća i može biti veoma korisna! S obzirom na to da se zaštita autorskih prava automatski stiče po stvaranju dela, autori i nosioci autorskih prava imaju mogućnost da od tog trenutka deponuju svoja dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu.
Ovo deponovanje autorskog dela služi kao registracija materijalnog dokaza o postojanju autorskog dela. Bilo zbog krađe ili neovlašćenog korišćenja Vašeg dela od strane trećeg lica, ovaj dokaz može biti ključan, jer njime možete dokazati kada, u kojoj formi i sa kojom sadržinom ste sačinili i potom registrovali Vaše delo.
Zbog toga je posedovanje konkretnih dokaza o vlasništvu autorskih prava posebno važno za firme i poslodavce koji žele da zaštite svoju intelektualnu svojinu. Za kompanije je od suštinskog značaja da najpre uspostave sveobuhvatne ugovore koji pokrivaju sve aspekte prenosa intelektualne svojine sa svojih zaposlenih i saradnika na kompaniju. Neuspeh u adekvatnom formulisanju prava i obaveza može dovesti čak i do gubitka prava intelektualne svojine tokom vremena i izazvati pravne komplikacije sa bivšim i budućim zaposlenima ili saradnicima. Da biste osigurali potpuni i pravno adekvatan prenos intelektualne svojine i obezbedili solidan dokaz o svojim pravima intelektualne svojine, preporučljivo je konsultovati advokata za intelektualnu svojinu.
Postupak registracije autorskih prava u Srbiji (deponovanje autorskog dela)
Iako deponovanje autorskog dela nije obavezno, može poslužiti kao snažan dokaz o činjenici autorstva i sadržini autorskog dela. Proces deponovanja autorskog dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu obično traje ne duže od 30 dana. Nakon završetka procesa, Zavod za intelektualnu svojinu izdaje sertifikat koji detaljno opisuje naziv, vrstu i oblik dela, kao i informacije o autoru i nosiocu autorskih prava.
Zabrinuti ste da bi registracija autorskog dela mogla da ugrozi Vašu poslovnu tajnu i poverljive informacije?
Ako ste imate bojazan da registrujete svoje autorsko delo zbog brige o gubitku poslovnih tajni, možete da odahnete. Naime Zavod za intelektualnu svojinu registruje samo postojanje dela bez uvida u njegovu sadržinu. Pored toga, kako biste dodatno očuvali poverljivost, možete deponovati svoje delo u zatvorenoj kutiji ili koverti. Za softverska i druga IT rešenja, možete dodatno povećati sigurnost implementacijom enkripcije i zaštitne lozinke za pristup Vašem USB-u ili CD-u na kojem se nalazi Vaše autorsko delo.
Kada se autorsko delo deponuje, Zavod za intelektualnu svojinu preuzima odgovornost za njegovo trajno čuvanje. Nakon registracije autorskog dela, odnosno deponovanja, ovim evidencijama mogu pristupiti samo podnosilac zahteva ili sudske i državne vlasti ukoliko je to potrebno kao dokaz u odgovarajućem postupku.
Ko može registrovati autorsko delo u Srbiji?
Kako autori (fizička lica), tako i kompanije (pravna lica) koje poseduju autorska prava mogu registrovati autorska dela. Za pravna lica, važno je prvo uspostaviti i dokazati postojanje pravnog sleda kojim je pravno lice steklo imovinska (ekonomska) autorska prava od svih kreatora dela (zaposlenih, saradnika, konsultanata, izvođača i slično).
Koja ustanova je odgovorna za registraciju autorskih dela u Srbiji?
Zavod za intelektualnu svojinu Srbije je odgovoran za registraciju autorskih dela u Srbiji i za vođenje registra deponovanih autorskih dela, koji sadrži informacije kao što su broj registracije, vrstu, formu, naziv, ime/naziv podnosioca, imena autora i datum deponovanja aturoskog dela.
Koje vrste autorskog dela postoje u Srbiji?
Srpski zakon sadrži listu primera autorskih dela, što znači da se autorska dela protežu i na druga autorska dela koja nisu obuhvaćena navedenom listom. Zakonska lista uključuje sledeća autorska dela:
- pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
- govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
- dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
- muzička dela, sa rečima ili bez reči;
- filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
- dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
- dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
- kartografska dela (geografske i topografske karte);
- planovi, skice, makete i fotografije;
- pozorišna režija[1].
Ovo ukazuje na to da, osim ovih primera, svaka kreacija može biti klasifikovana kao zaštićeno delo, sve dok zadovoljava kriterijume ljudske kreacije, duhovnog sadržaja, određene forme, i originalnosti, kako je prethodno objašnjeno.
Da li se autorska prava mogu registrovati kao osnovni kapital kompanije u Srbiji?
Ukratko – da! Autorska prava se mogu uneti u osnovni kapital kompanije u Srbiji! Autorska dela mogu se uneti kao nenovčani kapital u kompaniju u Srbiji, kako tokom osnivanja firme, tako i nakon osnivanja Firme u Srbiji. U ovom slučaju, osnivač(i) kompanije ima pravo da odredi vrednost svog nenovčanog uloga. Ova opicja omogućava ne samo monetizaciju autorskog prava, već olakšava i prenos autorskih prava sa osnivača na firmu!
Međutim, važno je napomenuti da se ova procedura razlikuje od registracije autorskih dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Naime, kada se autorska prava onose u kapital kompanije, ta činjenica se registruje kod Agencije za privredne registre, što predstavlja posebnu proceduru koja se vodi pred posebnim organom.
Ako ste zainteresovani za proceduru i pravne aspekte osnivanja firme u Srbiji, predlažemo Vam da pročitate naš blog – Osnivanje firme u Srbiji: Potpuni vodič za osnivanje Firme!
Autorsko pravo Srbiji: završne napomene
Za kraj, iako registracija autorskih prava u Srbiji nije obavezna, ona nudi značajne prednosti u zaštiti i odbrani Vaših prava intelektualne svojine.
Kako za autore, tako i za kompanije, registracija (deponovanje) autorskog dela pruža miran san – budući da na ovaj način stičete čvrst pravni dokaz o Vašim autorskim pravima u slučaju spora.
Registracija autorskog prava u Srbiji je praktičan i efikasan način da steknete dokaz o svojim praivma i zaštitite svoj trud i rad.
Ako želite da obezbedite i pravno zaštitite svoj brend, reputaciju, naziv firme, logo, ili nazive svojih proizvoda i usluga od neovlašćenog korišćenja, obavezno pročitajte naš blog post o Registraciji žiga u Srbiji!
[1] Član 2 Zakona o autorskom i srodnim pravima