Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, donet je na Sretenje, srpski praznik koji se slavi 15. februara. Ovaj praznik označava ne samo donošenje prvog srpskog ustava, već i značajan verski praznik. Sam ustav, donet 1835. godine, predstavlja prvi ustav u istoriji Srbije, pored drugih važnih pravnih propisa kao što je Dušanov zakonik, donet 1349. godine.
Moderan ustav ispred svog vremena
Iako je postojanje Sretenjskog ustava bilo kratko, on je bio jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog vremena, odražavajući ideale Francuske revolucije. Ipak, bio je ukinut pod pritiscima Osmanskog Carstva, Rusije i Austro-Ugarske, jer je smatran previše modernim za to vreme. Predstavljao je pretnju moći monarha jer je ograničavao vladarevu vlast, zbog čega su ove zemlje smatrale da on predstavlja opasan primer ograničavanja monarhove moći. Ustav je ukinut 17. marta 1835. godine.
Ključne odredbe i nasleđe
Ustav je uspostavio načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku granu vlasti.
Takođe, proklamovao je osnovna prava i slobode građana, uključujući neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimanja.
Takođe, ukinuo je ropstvo i feudalne odnose.
Obeležavanje Dana državnosti
Svima želimo srećan Dan državnosti Republike Srbije, uz želju za jakom, stabilnom i pravnom državom.