Kriptovalute i digitalna imovina u Srbiji sve više dobijaju na značaju, imajući u vidu rastuće interesovanje za blokčejn tehnologiju i njene mnogobrojne primene. Zahvaljujući jasnom zakonodavnom okviru, sve više ljudi ulaže u kripto imovinu i koristi je u svakodnevnom poslovanju i transakcijama. U ovom blogu otkrivamo kako su ova digitalna sredstva – kriptovalute i tokeni regulisani u Srbiji, te kako funkcioniše oporezivanje kriptovaluta i digitalne imovine uopšte.
Šta ćete saznati u ovom tekstu?
Ovaj blog je namenjen svima koji žele da saznaju više o oporezivanju kriptovaluta u Srbiji i o tome kako su digitalna sredstva regulisana prema srpskom zakonodavstvu. Obradićemo vrste digitalne imovine koje Zakon o digitalnoj imovini priznaje u Srbiji – virtuelne valute i digitalne tokene. Takođe ćemo objasniti kako se poreski propisi primenjuju na kripto transakcije za pravna i fizička lica, čineći ovaj blog interesantnim za sve koji su deo ili žele biti deo rastućeg kripto tržišta u Srbiji.
Kako je kripto regulisan u Srbiji?
Kripto sredstva, odnosno digitalna imovina, u Srbiji je regulisana pre svega Zakonom o digitalnoj imovini, koji definiše digitalnu ili virtuelnu imovinu kao digitalne zapise vrednosti koji se mogu digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi elektronski. Ova sredstva mogu služiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.
Kripto sredstva, odnosno digitalna imovina u Srbiji deli se u dve glavne kategorije:
- Virtuelne valute (npr. Bitcoin), koje se obično koriste kao sredstvo razmene.
- Digitalni tokeni (npr. NFT-ovi), koji mogu nositi određena prava ili usluge za njihovog korisnika.
Narodna banka Srbije zadužena je za nadzor nad virtuelnim valutama, dok je Komisija za hartije od vrednosti Srbije nadležna za digitalne tokene. U slučajevima kada digitalna imovina ima karakteristike oba – i virtuelne valute i digitalnog tokena, nadležnost za konkretnu digitalnu imovinu dele obe institucije.
Izdavanje tokena i ICO u Srbiji
Da li se kripto, odnosno digitalna imovina u Srbiji smatra finansijskim instrumentom?
Digitalna imovina u Srbiji koja ima karakteristike finansijskih instrumenata ili hartija od vrednosti podleže regulativi tržišta kapitala.
Međutim, regulativa tržišta kapitala se ne primenjuje ako digitalna imovina ispunjava sve sledeće uslove:
- Digitalna imovina nema karakteristike akcija;
- Digitalna imovina nije zamenljiva za akcije;
- Ukupna vrednost digitalne imovine koju jedan izdavalac izda u periodu od 12 meseci ne prelazi 3.000.000 evra, obračunatih u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan izdavanja ili tokom primarne prodaje.
Dakle, ako digitalna imovina u Srbiji ispunjava navedene uslove, ona ne podleže regulativi tržišta kapitala, što pruža veću fleksibilnost za njeno izdavanje i trgovinu.
Beli papir u Srbiji (Whitepaper)
Prema srpskom zakonodavstvu, izdavaoci digitalne imovine nisu obavezni da izrade tzv. beli papir (whitepaper), ali zakon omogućava ovu opciju kako bi se investitorima pružile relevantne informacije za donošenje informisanih odluka. Beli papir odobrava nadležni organ – Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vrednosti Srbije, zavisno od osobina konkretne digitalne imovine.
Informacije u belom papiru moraju biti sažete, jasne i razumljive, te prezentovane tako da omogućavaju laku analizu.
Ako beli papir nije izrađen, inicijalna ponuda digitalne imovine u Srbiji (ICO) ne može se javno oglašavati. Dodatno, ako je beli papir izrađen, ali nije odobren od strane nadležnog organa, u samom belom papiru mora biti jasno naznačeno da beli papir nije zvanično odobren.
Iako izrada belog papira nije obavezna, ona može biti veoma korisna, posebno zato što izdavanje belog papira bez oglašavanja ili promocije često gubi svoju svrhu.
Pružanje usluga povezanih sa kriptom u Srbiji
Lista usluga povezanih sa kriptom u Srbiji
Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji može nuditi ove usluge tek nakon što dobije potrebnu dozvolu od nadležnog organa za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom.
Usluge povezane sa digitalnom imovinom u Republici Srbiji obuhvataju:
1) prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
2) usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
3) usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
4) čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
5) usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
6) vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
7) usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
8) upravljanje portfoliom digitalne imovine;
9) organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Za pružanje savetodavnih usluga povezanih sa digitalnom imovinom, nije potrebno pribavljanje dozvole od nadležnog organa.
Minimalni osnivački kapital za pružaoce usluga povezanih sa kriptom u Srbiji
- Za prvih šest navedenih usluga potreban je minimalni osnivački kapital od 20.000 evra.
- Za sedmu i osmu uslugu potreban je osnivački kapital od 50.000 evra.
- Za devetu uslugu neophodno je ulaganje od 125.000 evra u osnivački kapital.
Minimalni kapital može biti u novčanom i nenovčanom obliku (npr. u softveru), s tim da najmanje polovina osnivačkog kapitala mora biti registrovana i uplaćena u novcu. Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom obavezan je da uvek održava kapital na nivou koji nije niži od propisanog minimuma, nakon osnivanja firme u Srbiji.
Da li vaše kripto poslovanje u Srbiji podleže AML regulativi?
Ako pružate gore navedene usluge povezane sa kriptom, dužni ste da poštujete propise o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (AML).
Pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji, kao što je navedeno, obavezuju posebne obaveze u skladu sa AML regulativom, sa ciljem sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Ove obaveze su slične onima koje se primenjuju na tradicionalne finansijske institucije, što ima za cilj da pružaoci usluga u kripto sektoru u Srbiji preduzimaju sve potrebne korake za praćenje, izveštavanje i sprečavanje nezakonitih aktivnosti u vezi sa transakcijama svojih klijenata.
Da li možete pružati kripto usluge međunarodno iz Srbije?
Naravno da možete! Pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom ima mogućnost da svoje usluge nudi i pruža u inostranstvu, bilo osnivanjem ogranka u drugoj zemlji ili pružanjem usluga direktno iz Srbije, pod uslovom da poštuje propise inostrane zemlje u kojoj pruža svoje usluge.
Da bi osnovao ogranak ili pružao usluge direktno u inostranstvu, pružalac kripto usluga iz Srbije mora najpre podneti zahtev nadležnom organu u Srbiji za odobrenje. Uz zahtev je potrebno dostaviti određenu dokumentaciju, uključujući: detaljan poslovni plan, projekcije očekivanog broja korisnika i obima transakcija, informacije o osobama koje će upravljati tim operacijama, i druge relevantne podatke.
Nadležni organ u Srbiji (NBS ili Komisija) dužan je da donese odluku o zahtevu u roku od 60 dana. Nakon dobijanja odobrenja, pružalac usluga može započeti sa pružanjem usluga u inostranstvu.
Da li preduzeća i pojedinci mogu koristiti kripto u Srbiji?
Da, i pojedinci i kompanije u Srbiji imaju slobodu da poseduju i koriste digitalnu imovinu bez ograničenja, pod uslovom da se pridržavaju važećih zakona i propisa koji uređuju digitalnu imovinu.
Pojedinci mogu slobodno ulagati, trgovati, rudariti, sticati i koristiti kriptovalute ili drugu digitalnu imovinu za lične potrebe, dok kompanije mogu integrisati digitalnu imovinu u svoje poslovne modele na različite načine.
Preduzeća koja odluče da koriste digitalnu imovinu u svom poslovanju imaju fleksibilnost da usvoje računovodstvene standarde koji najbolje odražavaju jedinstvene karakteristike te digitalne imovine. Ovo omogućava kompanijama da precizno prikažu prirodu digitalne imovine, bilo da se koristi kao investicija, sredstvo plaćanja ili za druge svrhe.
Ova fleksibilnost u izveštavanju, odnosno knjigovodstvu, posebno je važna za kompanije koje se bave dinamičnom i stalno evoluirajućom prirodom digitalne imovine, jer im omogućava da pruže jasniju finansijsku sliku dok istovremeno posluju u skladu sa relevantnim propisima.
Porez na kriptovalute u Srbiji
Poreski sistem Srbije prepoznaje digitalnu imovinu i propisuje posebna pravila za oporezivanje digitalne imovine, kako za pravna lica, tako i za pojedince:
PDV na kriptovalute u Srbiji
Virtuelne valute, poput Bitcoina, oslobođene su plaćanja PDV-a prilikom transakcija. Međutim, ovo oslobođenje od PDV-a se ne primenjuje na digitalne tokene, pa firme koje su u sistemu PDV-a imaju obavezu obračuna PDV-a na transakcije koje uključuju digitalne tokene koji podrazumevaju određeni prenos prava na robi ili pružanje usluga u Srbiji.
Porez na kripto za firme: Kako firme plaćaju porez na kripto?
Kada firma stiče digitalnu imovinu i kasnije je proda po višoj ceni, razlika između nabavne i prodajne cene ulazi u prihod firme i mora biti evidentirana u poslovnim knjigama. Ovaj kapitalni dobitak se oporezuje po stopi od 15% i oporezuje se u skladu sa računovodstvenim pravilima, pri čemu se kapitalni dobitak ili gubitak prikazuje u poslovnim knjigama firme.
Pojedine poreske olakšice su dostupne za pravna lica u Srbiji ukoliko prihod od prodaje digitalne imovine bude reinvestiran u Srbiji u toku određenog poreskog perioda. Naime, kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne uključuju se u poresku osnovicu ako su sredstva od te prodaje investirana u kapital rezidentnog poreskog obveznika ili investicionog fonda čiji se centar poslovnih, odnosno investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike. Drugim rečima, ako ovaj prihod od digitalne imovine uložite u privredni subjekt u Srbiji – možete u potpunosti izbeći plaćanje poreza.
Porez na kapitalne dobitke za fizička lica
Pojedinci u Srbiji podležu porezu na kapitalne dobitke od 15% na ostvareni profit od digitalne imovine. Dobit se računa tako što se od prodajne cene (koju Vi dobijate prodajući kripto imovinu) digitalne imovine oduzme nabavna cena (cena koju ste ranije platili da steknete kripto imovinu).
Ukoliko pojedinac ostvari prihod razmenom kriptovalute za FIAT valutu ili za drugu kriptovalutu, dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 120 dana nakon kvartala u kojem je dobit ostvarena. Prijava se podnosi i u slučaju ostvarenog kapitalnog gubitka (kada ste na finansijskom gubitku između prodajne i nabavne cene kripto imovine).
Takođe, postoje poreske olakšice za kripto i kod fizičkih lica. Na primer, pojedinci koji prodaju digitalnu imovinu i reinvestiraju taj prihod u srpsku firmu u roku od 90 dana mogu ostvariti oslobađanje od 50% poreza na kapitalne dobitke. Čak i ako se ulaganje izvrši nakon 90 dana, ali u roku od 12 meseci, moguće je ostvariti povraćaj od 50% plaćenog poreza.
Zašto razmotriti Srbiju ako ste ljubitelj kripta i digitalne imovine?
Ako se još uvek pitate da li je Srbija prava destinacija za vaš kripto biznis ili druge aktivnosti, evo nekoliko dobrih razloga:
- Srbija nudi jasno definisan i povoljan regulatorni okvir za kriptovalute i digitalnu imovinu uopšte, te pruža transparentan sistem oporezivanja za kripto.
- Narodna banka Srbije odobrila je i registrovala dve potpuno operativne kripto menjačnice koje Vam mogu poslužiti u svakodnevnom poslovanju.[1]
- Komisija za hartije od vrednosti Srbije odobrila je više belih papira za raznovrsne kripto projekte.[2]
- Srbija ima živu IT i kripto zajednicu, sa brojnim okupljanjima i regionalnim konferencijama.
Za mnoge pojedince, preduzetnike i kompanije u Srbiji, kripto industrija predstavlja ključnu oblast poslovanja, bilo da se bave pružanjem usluga povezanih sa kriptovalutama, rudarenjem ili posedovanjem kriptovaluta i digitalne imovine. Srbija se, stoga, ističe kao izuzetan centar za razvoj kripto biznisa.
Ako razmišljate o osnivanju kompanije u Srbiji ili želite da saznate više o prednostima koje Srbija pruža za osnivanje privrednih društava, pročitajte naš blog o Top 10 razloga za registraciju kompanije u Srbiji, kao i Detaljan vodič za osnivanje firme u Srbiji.
[1] Registar pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama Narodne banke Srbije: https://nbs.rs/en/ciljevi-i-funkcije/nadzor-nad-finansijskim-institucijama/digital-imo/reg_di/index.html
[2] Registar odobrenih belih papira Komisije za hartije od vrednosti Srbije: https://www.sec.gov.rs/index.php/en/public-registers-of-information/register-of-service-providers-related-to-digital-tokens-2